U septembru 2016. godine, Narodna Banka Srbije je pripremila Nacrt zakona o finansijskom obezbeđenju („Nacrt“). Nacrt je otvoren za javnu raspravu do 20. novembra 2016. godine. Očekuje se da će ovaj dokument stupiti na snagu 1. januara 2017. godine. Relevantni EU propisi su uzeti u obzir prilikom pripreme ovog Nacrta.
Kada stupi na snagu, ovaj dokument će predstavljati sveobuhvatni, uniformni okvir za ugovorni finansijski kolateral, koji treba da doprinese unapređenju pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza učesnika na finansijskom tržištu, kako je naglašeno u Privrednoj Komori Beograda. Nacrt stvara uslove za dalje unapređenje finansijskog sistema i njegove infrastrukture, naročito u vezi sa pravnom sigurnošću poverilaca i dužnika. Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje kreditnog i sistemskog rizika, kao i obezbeđenje finansijske stabilnosti.
Među najbitnijim predlozima Nacrta je i uvođenje ugovora o finansijskom obezbeđenju, sa njegovim btinim elementima i načinom ugovaranja, kao i eksplicitnim prepoznavanjem mogućnosti zaloge ili prenosa svojine nad sredstvima finansijskog obezbeđenja. Iz Narodne Banke Srbije su naglasili da predložena rešenja određuju jasna pravila za ugovaranje i korišćenje različitih sredstava finansijskog obezbeđenja, kao i za naplatu iz tih sredstava, što bi trebalo da doprinese smanjenju kreditnog rizika učesnicima finansijskog tržišta.
Nacrt takođe predviđa jednostavnije i efikasnije procedure za namirenje potraživanja. Pod određenim uslovima, postoji mogućnost prodaje ili prisvajanja finansijskog obezbeđenja radi namirenja potraživanja. Poseban naglasak stavljen je na tzv. „close-out netting“ (netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza), kao i na zaštitu primaoca finansijskog obezbeđenja u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad davaocem obezbeđenja. Ovo predstavlja dugoočekivanu promenu u razvoju tržišta finansijskih derivata.
Close-out netting do sada nije bio jasno regulisan u Srbiji. Odredbe koje se odnose na ovaj institut nalaze se u nekoliko različitih pravnih akata, poput Zakona o stečaju, Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakona o obligacionim odnosima, Odluke o adekvatnosti kapitala banke, i Odluke o obavljanju poslova sa finansijskim derivatima. Te odluke ne nude adekvatne mere za jasnu i uspešnu primenu principa close-out netting-a, što ostavlja mnoge nesigurnosti učesnicima finansijskog tržišta, posebno u vezi sa stečajnim postupkom.
Nacrt naglašava kao bitnu novinu da početak stečajnog postupka ne utiče na prava i obaveze iz ugovora o obezbeđenju, te da štiti primaoca sredstava finansijskog obezbeđenja u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad davaocem obezbeđenja.
Nacrt je usklađen sa Zakonom o stečaju po pitanju dopuštenosti sklapanja ugovora o finansijskom obezbeđenju pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ipak, Nacrt odstupa od rešenja u Zakonu o stečaju u slučaju kada je stečajni poverilac znao ili je morao da zna da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen.
Ipak, čini se da i nakon pripreme Nacrta preostaju određene nesigurnosti i sumnje u vezi sa elementima stečajnog postupka, poput tzv. „cherry-picking-a“ (pravo stečajnog upravnika da odbije ispunjenje neprofitabilnih ugovora, a da istovremeno od druge strane zahteva ispunjenje profitabilnih ugovora). Takođe, zarad potpune primene ovih novih instituta predstavljenih u Nacrtu, biće potrebno usaglašavanje i drugih relevantnih zakonskih akata.
Uprkos tome, očekuje se da novine i promene koje Nacrt sadrži doprinesu poboljšanju finansijskog tržišta, te tako stvore povoljnije uslove za poslovanje stranih investitora i kreditora u Srbiji, ukoliko Nacrt bude usvojen u svojoj trenutnoj formi.
