Zakon o radu je značajno promenjen putem izmena koje stupaju na snagu 29. jula 2014. godine. Opšti zaključak je da ove izmene predstavljaju pozitivan pomak u srpskom radno-pravnom zakonodavstvu, kako na polju fleksibilnosti tako i u pogledu preciziranja pojedinih instituta. U nastavku je kratak pregled nekih od najvažnijih novina, kao i uputstvo o usklađivanju sa ovim izmenama.
Novine
Sadržina pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i ugovora o radu – Obavezna sadržina ovih radno-pravnih dokumenata je donekle izmenjena u odnosu na prethodno zakonsko rešenje. Uvedena je i obaveza poslodavca da ugovor o radu drži tamo gde zaposleni radi.
Ugovor o radu na određeno vreme – Maksimalno trajanje ugovora o radu na određeno vreme je produženo na 24 meseca, a u određenim specifičnim slučajevima trajanje može biti i duže (kod novoosnovanog poslodavca 36 meseci, za rad na projektu do njegovog završetka, itd.).
Godišnji odmor i plaćeno odsustvo – Zaposleni sada mogu da koriste godišnji odmor i u više od dva dela. U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac plaća zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se može dostaviti i u elektronskoj formi. Takođe, ukupno trajanje plaćenog odsustva je smanjeno sa sedam na pet radnih dana, ne računajući određene specifične slučajeve.
Minuli rad – Uvećana zarada po osnovu minulog rada se plaća samo za vreme provedeno u radnom odnosu kod trenutnog poslodavca (uključujući i poslodavca prethodnika u smislu zakona i povezana lica sa poslodavcem).
Obračun i evidencija zarade – Obračun zarade se može dostaviti i u elektronskoj formi, i on predstavlja izvršnu ispravu, što znači da se na osnovu njega može pokrenuti izvršni postupak. Ukinuta je obaveza da zaposleni potpisuje evidenciju zarade.
Otpremnina kod viška zaposlenih – Otpremnina kod otkaza zbog tzv. tehnološkog viška se obračunava samo za vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu (uključujući i poslodavca prethodnika u smislu zakona i povezana lica sa poslodavcem), a ne na osnovu ukupnog vremena provedenog u radnom odnosu što je do sada bio slučaj.
Otkazni rok od strane zaposlenog – U slučaju otkaza od strane zaposlenog, precizirano je da otkazni rok ne može biti duži od 30 dana.
Otkaz od strane poslodavca – Ovaj deo Zakona o radu je mnogo detaljnije uređen, pre svega u smislu preciziranja pojedinih otkaznih razloga. Tako zakon sada direktno propisuje pojedine najčešće povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, otkaz zbog neostvarivanja rezultata rada odnosno nedostatka potrebnih znanja i sposobnosti je detaljno uređen. Takođe, subjektivni i objektivi rok za davanje otkaza u ovim slučajevima je povećan na šest meseci odnosno godinu dana.
Mere za nepoštovanje radne discipline i povredu radnih obaveza – Uvođenjem ovih mera je vraćen institut disciplinske odgovornosti u srpsko radno-pravno zakonodavstvo. Umeto otkaza ugovora o radu, poslodavac može zaposlenom da izrekne neku od mera kao što su privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, novčana kazna, opomena sa najavom otkaza.
Odlučivanje – Uvedena je mogućnost da i ovlašćena lica (npr. advokati) odlučuju o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.
Prošireno dejstvo kolektivnih ugovora – Pooštreni su uslovi za proširenje dejstva kolektivnih ugovora na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca potpisnika kolektivnog ugovora. Stoga, treba očekivati da u budućnosti prošireno dejstvo kolektivnih ugovora bude izuzetak a ne pravilo, kao što je to do sada bio slučaj.
Inspekcija rada i kaznene odredbe – Donekle su proširena ovlašćenja inspekcije rada kako bi se nadzor nad primenom zakona obavljao na sveobuhvatniji način, a s tim u vezi su povećani i maksimalni iznosi novčanih kazni za prekršaj pojedinih zakonskih odredbi.
Ostalo – Uvedene su i druge značajne novine, pre svega u pogledu rada na daljinu, radnog vremena, zarade, otpremnina pri odlasku u penziju, aneksa ugovora o radu, radne knjižice, itd.
Usklađivanje
U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu predmetnih izmena Zakona o radu poslodavci mogu sa zaposlenima da zaključe nove ugovore o radu odnosno aneksirati postojeće ugovore o radu. U istom roku poslodavci su dužni da usaglase pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Slična obaveza je propisana u pogledu kolektivnih ugovora odnosno pravilnika o radu, koji ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom ostaju na snazi, ali najduže šest meseci od dana stupanja na snagu predmetnih izmena Zakona o radu.
